English

У европским градовима период ишчекивања радосног празника Божића се претворио у неку врсту комерцијалног и потрошачког обичаја. Зашто смо толико далеко од аутентичног приступа празнику?

Увек ће бити један број оних који у Божићу виде још једну прилику за евоцирањем прошлости, за обичајношћу која се „протолошком“ логиком враћа на старо. Човек тежи архетипима. Но, за ту комерцијализацију Божића одговорност бих потражио и међу нама верницима. Чињеницом да смо символизме овог празника и ми почели да тражимо у „прошлости“ (вертеп, ватра, пијукање и сл) дочаравањем атмосфере витлејемске пећине, допринели смо да се смисао празника усмери на прошлост а не на будућност. Сав догађај Рођења Христовог – којим, као што знамо, почиње Нови Завет – јесте у знаку будућих догађаја: Богомладенац је дошао да би спасао род људски, али се то спасење не заокружује бого-оваплоћењем, него оним следећим догађајима, као што су Васкрсење и Педесетница. Наравно, за ту перспективу су потребне друге очи и „логика“ не архетипа него – свестан сам да изговарам неологизам – „есхатотипа“! Са таквом перспективом Божић се повезује не са романтичном зимском ноћи него са потресном жељом за спасењем од смрти.

Мисао пољског писца Станислава Јежа Леца, која гласи: „најтеже је за истину у време када све може да буде истина“, изгледа да важи и за наше време? Continue reading →

Аристотел Папаниколау (Aristotle Papanikolaou)  |  English  |  ελληνικά |  русский

Усред културолошких  ратова, реч „традиционалиста“ је стекла учесталост и бива присвајана на различите начине. У ширем смислу, ради се о самоидентификацији углавном од стране оних који се декларишу као религиозни и који су наизглед верни својој верској традицији соучени са нападима против религије уопште или са нападима од стране других у њиховој верској традицији који преиспитују различите датости те традиције. Што се тиче скупине православних хришћана, врло једноставан пример би био довољан: самозвани традиционалиста би обично био против рукополагања жена у чин ђакона, док би нетрадиционалиста—обично погрдно називан либералом—могао преиспитивати датост нерукополагања жена.

Наставак речи „традиционалиста“ је „традиционалне вредности“, које су стекле значење одабраног сета „вредности“ које се односе на пол и сексуалност. „Традиционалне вредности“ је у најскорије време постао наднационални слоган, који сече поделу Исток-Запад, пошто има западњака (амерички јеванђелисти) који стварају савезе са источњацима (руски православни актери) са циљем пропагирања „традиционалних вредности“ кроз установљене националне и интернационалне правне структуре.

Значење „традиционалних вредности“ је додатно појачано неологизмом „православна моралност“. Кажем неологизмом, јер никад у историји хришћанства—барем не православног хришћанства—реч „православан“ није функционисала као придев уз „моралност“. Никада. Овај неологизам има веома нетрадиционалан—усуђујем се рећи модеран—призвук. Он може бити привлачан онима који су за такозвану „опцију Бенедиктову“, али ова донатистичка логика чистунства је одавно осуђена од стране Цркве. ….