ЈАВНО ПРАВОСЛАВЉЕ

Георгије Демакопулос (George Demacopoulos)  |  English

У једном значајном есеју из 1990. године еминентни истраживач раног хришћанства, Елизабета Кларк указала је на то да се хришћанство брзо развијало јер су жене важиле за једне од првих доброчинитеља – биле су ,,Покровитељи, а не свештенослужитељи“. Према Кларковој, женско покровитељство није било само питање хришћанске побожности, него је било и последица ширих друштвених и културних промена за жене у грчко-римском свету. Истовремено када је римско друштво забрањивало женама да буду покровитељи грађанских догађаја, мала, али одлучна група аристократкиња је своје покровитељство  усмерила ка хришћанству. А остало је, да тако кажем, историја.

Желео бих да напоменем да у Православној цркви у Сједињеним Америчким Државама данас постоји паралелни социолошки феномен. Док жене још увек не могу да постану свештенослужитељи, оне све чешће постају студенти теологије. А то има снажан и позитиван утицај на Цркву. Continue reading →

Дмитриј Узланер (Dmitry Uzlaner)  |  English

Овај есеј је део текућег истраживачког пројекта ,,Савремени источно-православни идентитет, изазови плурализма и сексуалне различитости у секуларном добу“, који је заједнички подухват истраживача Центра за православне хришћанске студије при Фордам Универзитету, као и Универзитета Ексетер, у оквиру програма Британског савета ,,Превазилажење разлика“, финансираног од стране Британског савета, пријатеља Савета и фондације Хенри Лус. У августу, 2019. године, 55 истраживача окупило се на међународној конференцији на колеџу Светог Стефана у Оксфорду. Ови есеји сумирају презентације које су одржане током припрема за конференцију и на самом сусрету. Заједно одражавају истинску разноликост мишљења која су на конференцији заступана и сведоче о потреби додатног разматрања и дијалога о овим сложеним и контроверзним темама.

Ја нисам теолог и нећу говорити као теолог. Ја сам религиолог. Говорићу из перспективе спољног посматрача. То је перспектива човека који је дуги низ година проучавао савремено православље (у Русији)—са посебним фокусом на верски конзервативизам у његовим различитим манифестацијама.

У дискурсу савременог православља (руског), једна од најважнијих тема последњих година била је борба са оним што се у реторици назива „агресивни либерализам“ или „агресивни секуларизам“. „Агресивни либерализам“ је вишедимензионални концепт, међутим његов најалармантнији део, а који се често наводи као доказ зашто је либерализам опасан, јесте „сексуална разноликост“, нарочито нетрадиционални сексуални односи, истополни бракови, феминизам, итд. Чини се да је визија Цркве о самој себи базирана на овој конфронтацији, на осећају да ју је напао агресивни идеолошки непријатељ који намеће туђинске вредности и обичаје. Continue reading →

Отац Иракли Јињолава (Fr. Irakli Jinjolava)  |  English

Свештеномученик архимандрит Григол Перадзе (пострадао 1942. године у Аушвицу) био је угледни грузијски свештенослужитељ, теолог и један од главних вођа екуменског покрета током двадесетих година прошлог века. У часопису „Jvari Vazisa“ (,,Виноградски крст“), објавио је низ омилија о молитви Господњој (შინაარსი ჭეშმარიტ მოქალაქეობის [,,Важност истинског грађанства“], Париз, 1933). Григолово тумачење молитве Господње пружа нам увид у природу ,,истинског грађанства“. Према Григолу, истинско грађанство није само земаљско грађанство које постоји у вези са државом, већ пре свега, небеско заједништво које заузврат има утицаја на земаљско. Григол расправља о томе да молитва Господња представља Исусово учење како да његови ученици задобију ово истинско грађанство.

Kонцепт ,,истинског грађанства“ је главна нит која прожима једанаест проповеди у низу. Kако грузијски емигранти у изгнанству могу бити ,,прави грађани“ Грузије и која је улога Цркве и нечијег односа са Богом? Одговарајући на ова питања, проповеди на Оче наш праве важну разлику између Цркве и државе која је и данас значајна. Григол јасно види изазове које је секуларна држава поставила Цркви. Њему је важно да се Црква заштити од потчињености друштвеним и јавним интересима, иако истовремено доприноси друштву и држави. Другим речима: Истински грађанин државе је такође истински грађанин неба и обрнуто. Continue reading →

Георгије Демакопулос (George Demacopoulos) |  English  | русский

Било би немогуће преувеличати значај византијског императора Јустинијана у хришћанској и политичкој историји, јер је он, више од било којег претходног хришћанског владара, интегрисао хришћанска прaвила у царско законодавство. Било да фаворизујемо византијски модел црквено-државне „симфоније“ или да, пак, преферирамо џеферсоновску одвојеност Цркве и државе, свака савремена концепција хришћанства у политици јесте, на овај или на онај начин, одговор на Јустинијаново наслеђе. Чак је и садашњу расправу о контроли оружја предухитрило јустинијанско законодавство које је забрањивало грађанима да поседују исто.

Јустинијанова Новела 85 строго је забрањивала продају оружја поданицима. Ова одредба се није односила само на мале ножеве и секире које се користе у домаћинству. Својевремено је грађанима у урбаним срединама било забрањено од стране старих Римљана да поседују оружје, али почетак Новеле 85 експлицитно наглашава хришћанску настројеност у формулисању новог и свеобухватнијег закона.

Новела 85 почиње речима: „Позивајући се на великог Бога и Исуса Христа, нашег Спаситеља, и призивајући Његову помоћ, настојимо да сачувамо своје поданике, које нам је Бог поверио на управљање, од сваке штете и зла, те забрањујемо борбе, које се,  предузете непромишљено, завршавају покољем и доводе до двоструке штете – оне коју борци наносе себи и оне коју закон спроводи над њима зарад њихове лудости.“ ….